Plate i životni standard u razvijenim zemljama

[snork]

25-26 god. života (to se je desilo pre nekih 7-8 god.). On oduševljen, svi mu čestitaju ... i kada je otišao na intervju - bam: odbiju ga sa obrazloženjem da nema završenih 4 razreda srednje škole (banderaški elektro smer, monter, 3 god. je trajalo školovanje) i da ne zna dovoljno dobro Engleski. Znači imaju oni tamo razne kriterijume da li te primaju ili ne.

Zar postoji intervju za dobijanje same zelene karte? Ja sam mislio da kada te izvuku, treba da nađeš posao, a drugo ih ne zanima. Znači, ako su ga odbili na intervjuu za posao, mogao je da potraži drugi. Ili ne? Inače je uslov za zelenu kartu završena osnovna škola, ne treba srednja. Bar je tako bilo pre 15-tak godina, kada sam se ja za to interesovao.

[dragvorl]

Naravno da ima intervju, to sto je izvucen na tomboli nikako ne znaci da dobija GC, obojica koje znam su prosli intervju, ovaj jedan je bio ozenjen i zena je dobila vizu, engleski mu nije bio bas jak.

[Milos]

Ja sam tek sad shvatio da imamo clana ikac i ikac2000 , mislio sam da je sve to ista osoba , koja povremeno gasi avatar.

[Ikac]

Hvala ljudi na savetima. Postoji domaći forum http://www.zelenalutrija.com/forum/, gde pišu ljudi svoja iskustva iz celog procesa, tako da mogu da kažem da sam koliko toliko upoznat sa kompletnom procedurom. Još nisam odlučio gde ću da idem, imam nekoliko opcija, a i tek treba da kontaktiram neke ljude da vidim da li bi uopšte i hteli da me prime na par nedelja, dok ne sredim tj. dok ne izvadim dokumenta tamo i eventualno dok ne pronađem neki posao za početak. Nisam želeo nikoga unapred da kontaktiram, da ne malerišem, a i mislim da i nema poente. To mi je kao da odeš da se raspituješ u neki salon automobila za auto za koji nemaš novac i koji ćeš moći da kupiš samo u slučaju da dobiješ sedmicu na lotou.


Što se tiče procedure ukratko ide ovako - izvlačenje, onda se popunjava online neki obrazac, zatim te oni obaveste putem maila o datumu i vremenu intervjua (6 nedelja pre intervjua). Potrebno je da se prikupe razna dokumenta, izvodi, potvrda da nisi osuđivan, da se ne vodi neki postupak protiv tebe, diplome i ostalo. Takođe potrebno je da se pre intervjua odradi i lekarski pregled, koji važi 6 meseci i u tom roku mora da se uđe u USA. Intervju je u principu samo formalnost, ukoliko ispunjavaš sve uslove naravno (punoletan, minimum četvorogodišnja srednja škola itd.), čak može da se kaže da ni engleski nije neophodan, zato što na početku intervjua pitaju da li želiš da bude na srpskom ili engleskom, ali po mom mišljenju odlazak u Ameriku bez znanja engleskog jezika je čista glupost. Na intervjuu te pitaju gde planiraš da ideš, šta planiraš da radiš i sl. Na kraju položiš zakletvu i to je to.

[Dusan]

Svaka cast. Imaces sada dosta odluka ispred sebe, ali isto tako imas jako puno informacija na tu temu svuda po internetu. Ja bih ti samo savetovao da u izboru grada gledas cene nekretnina, jer recimo u NYC ili LA, je gotovo nerealno priustiti nekretninu, pa cak i sa poslom koji je iznad proseka. Srecno!

[Uroš S.]

Čestitam! Koliko imaš godina? Ovde baš nemaš nikakvu perspektivu ili imaš ali ipak ideš?

[Ikac]

89. godište, ekonomista sam po struci. Realno ovde u Srbiji živim da kažemo prosečno ili malo iznad proseka tj. živim sa roditeljima, tako da praktično nemam neke fiksne troškove, za stan, komunalije i sl., tako da bi nekome sa strane moglo da izgleda da imam i dosta više od nekog proseka. Što se perspektive tiče, živim u Kruševcu, a on je privredno razoren, tako da realno i nema neke perspektive, bar trenutno. Malo bolja perspektiva je u Beogradu, ali kada stavim sve na papir dođe na isto. Imao bih veću platu, ali kada na to dodam troškove za iznajmljivanje stana i ostale troškove dođem na isto.

Amerika nije idealna i nije zemlja blagostanja, ali pruža dosta više mogućnosti, zemlja u kojoj se mnogo više ceni rad i trud i gde jednom rečju postoji sistem. Ovo je prilika koju ne smem da ispustim, pokušaću, pa ako kojim slučajem i ne uspem, imam uvek gde da se vrati. Bolje da se kajem što sam otišao i pokušao, nego što nisam.

[dragvorl]

Obavezno probaj, ako ikako mozes, upravo kako si gore opisao, nisi toliko star da pustas korenje ovde. Videces, nije uopste lako, narocito ako tamo nemas pouzdan oslonac, sto ume jako da pomogne, ali moze se i dalje u Americi krenuti od 0 i stici do cilja, nije kao pre 50 i 100 godina, ali moze, imam zive primere drugara u NY, nekoliko njih.

[Uroš S.]

Samo napred, zanimalo me je lično jer mi se činilo da smo tu negde sa godinama (isto smo godište). Idi probaj svakako, i ja bih na tvom mestu.

[Ikac]

Biće mi teško, u to nema sumnje. Neki cilj za početak mi je da nađem neki posao koji će mi omogućiti da pokrijem sve mesečne troškove, za stan, hranu i ostalo, da još bolje usavršim jezik, pa da onda krenem polako da pokušam da nađem nešto u struci, da nostrifikujem diplomu i da eventualno pokušam da upišem neki master ili da se nešto dodatno obrazujem. Mnogo ljudi kada ode počne da vozi kamion, zarada je za početak i više nego dobra, razmišljao sam čak i o tome, ali to je ipak trenutno neki plan B ili čak C. Takođe razmišljao sam da se prešaltam na nešto u IT sektoru, da uzmem da završim neke sertifikate Cisco, Microsoft i sl., ali opet šta mi to vredi bez iskustva.

[dragvorl]

Sve zavisi sta hoces da radis, ali bez iskustva mislim da ti nasa diploma ekonomije tamo ne znaci puno. Bolje tamo zavrsiti nesto dodatno, a to opet kosta...najteze je pregrmeti to da te prime negde a ti pao kao sa Marsa...ja sam imao problem da nadjem bilo kakav posao u jeku leta jer su svi tada nagrnuli, razumljivo, jos kad imas malo cudno ime prezime, pa bez iskustva, tralalala, to ni tamo bas ne obozavaju.

[Ikac]

Znam za to... Bez neke preporuke u početku je dosta teško naći neki koliko toliko normalan posao. Dobro je što imam dosta vremena da dobro razmislim, da se raspitam o svemu i da napravim plan šta i kako kada stignem tamo.

[ikac2000]

Ja sam tek sad shvatio da imamo clana ikac i ikac2000 , mislio sam da je sve to ista osoba , koja povremeno gasi avatar.

Jeste, razlicite osobe su u pitanju, i ja sam vec vani, a i imenjak ce izgleda

[kragujevac]

..... Ovo je prilika koju ne smem da ispustim, pokušaću, pa ako kojim slučajem i ne uspem, imam uvek gde da se vratim. Bolje da se kajem što sam otišao i pokušao, nego što nisam.

Sa takvom idejom u glavi sam i ja u martu 1990. sa nepunom 21 godinom krenuo u rešavanje papirologije za odlazak u Nemačku. Otprilike prvih godinu dana je bilo "teško" priviknuti se na bukvalno novi svet, jezik, pravila, logiku života u drugoj zemlji i sve što ide sa tim. Ostalo je istorija. Evo me još uvek tu, nisam se pokajao ni jedne sekunde. Jedino bolje u Evropi je što se ukoliko se pojavi potreba ili želja, za čas skokne do Srbije, mada se i takva putešestvija vremenom proredjuju. Dodju obaveze žena, deca, terminiranje dečijih školskih raspusta itd.
Prvih godina sam toliko često išao u Kragujevac da su me prijatelji i poznanici sretali na ulici i pitali da li sam opet došao ili sam se za stalno vratio u Srbiju. To se, iako je Minhen bukvalno "iza ćoška" u odnosu na Srbiju vremenom proredjivalo. Do pre par godina smo išli dva puta, od pre dve-tri godina samo u leto dolazimo u KG.
Amerika je opet drugi red veličina, jeste da ima redovnih linija, ali se ne isplati "skoknuti" na par dana kao npr. iz Beča, Minhena, Rima itd. Činjenica je da je procenat onih koji su se odselili iz Srbije bilo gde pa se pokajali zbog tog poteza veoma, veoma mali.
Samo napred, imaš vremena da lagano sve organizuješ. U mom slučaju je od prvog kontakta u vezi Nemačke do dana kad sam sa ugovorom o zaposlenju i rešenom logistikom stigao u Minhen prošlo nepunih pet meseci. Sad zamisli klinca od 21 godinu u takvoj vrsti "frke"....... .

[snork]

Baš je neobično što si otišao 1990, kada je u Jugoslaviji bilo izuzetno dobro, čak bolje nego prethodnih godina. Upravo su tada počele reforme Ante Markovića, dinar postao konvertibilan (provereno su ga primali u menjačnicama i bankama u Londonu, pretpostavljam i u drugim zemljama), skoro sve firme u svim republikama su zabeležile maksimalni izvoz, počeo je sloban uvoz strane robe, po Evropi se naravno putovalo bez viza, a JAT leteo za više gradova u SAD, Kanadi i Australiji (i usputne destinacije kao što su Dubai i Kuala Lumpur).

Da li si znao/osećao šta se sprema, ili si otišao iz drugih razloga?