Sniženja i promocije ovlašćenih distributera

[pedalaš]

Kod Toyote oko tvoje eventualne ponude keša zavisi sa kojim prodajnim savetnikom razgovaraš.
Meni je pri razgovoru za YC jedan prodavac ponudio 200, drugi 500, a treći je rekao „možda 1.000, ali da bi morao da pita za odobrenje uvoznika“ (ali tome sam prethodno rekao da su mi za keš prethodni put (2022) odmah dali popust 800 kad sam im rekao da ne žeim tadašnjih „beskamatnih“ 7.000 ).
Ostao mi je još jedan, četvrti. Siguran sam da bi pobudio najviše. Trebalo je i da se vidimo ovih dana ali sam stopirao, jer nisam 100 % siguran ni da želim Toyotu, a ni YC.
„Beskamatno“ imaš i kod Renoa ( recimo za Austral ili Rafale nude sa „0% kamate do 15.000 € do 36 meseci …“, za ostale modele nešto manje ), kod Dačije ( „BESKAMATNI KREDIT 0% kamate do 36 meseci … Kredit za fizička lica sa fiksnom kamatnom stopom 0% do 7.000 € ili 10.000 € u zavisnosti od modela“ ), Nissan-a ( „Beskamatni kredit ili leasing za iznos do 10.000 € uz period otplate do 36 meseci.“ ), Hyundaia ( „Iskoristite beskamatno finansiranje u okviru sajamske ponude.“ ) i mnogih drugih ...
Sve prikazane cene iz cenovnika kod svih tih brendova su naduvane za uključeni trošak „beskamantog finansiranja“.
Čisti kriminal. Tako se to radi u Srbiji.
Hajde nadji npr za Toyotu u Sloveniji ili Hrvatskoj ( ili bilo gde u EU ) da nude i reklamiraju „beskamatne“ kredite ili „beskamanti“ lizing. Naravno da to neme,a jer to ne postoji i tamo ne smeju da varaju kupce.

[bookmaker]

Za Mazdu CX-30 kada sam im ponudio keš rekoše mi cena je koju vidite na sajtu. Nema popusta.

[Dzoni_m]

Ja ne vidim tu prevaru. "Beskamatni" kredit, ne znaci prevara. Znaci da ti nemas kamatu na deo iznosa koji finansiras. To sto su oni uracunali sve i dobili anuitet koji placas, naravno da jesu, samo onaj koji nikada u skolu nije isao ne zna da ne postoji besplatan novac. A taj ne kupuje auto u tom aranzmanu.

Te opcije placanja su dobre jer nemas kreditni rizik. Ukoliko opet krene da divlja inflacija i EURIBOR, kreditni rizik je 0 za onog ko je kupio auto na taj nacin. Isto vazi i kada pada, neces videti benefite. To sto ne postoji tako nesto na zapadu, nije stvar "varanja kupca ili ne" vec oni imaju mnogo vise finansijskih opcija. I da, nije tacno da nema slicnih aranzmana na zapadu. Naravno ne za sve modele i ne uvek.

E sad to sto nece da ti za kes koriguju cenu, paaaaa recimo da to i jeste cilj Auto-industrija je odavno izala iz moda "koliko to kosta", vec je "kako mi mozemo da zaradimo na finansijskim uslugama oko naseg proizvoda".

[pedalaš]

Ne vidiš prevaru ?
Pa, ako ti kao uvoznik, diler, lizing firma ili banka, reklamiraš „kredit bez kamate“ ili „lizing bez kamate“ ( a ta kamata je zajedsno sa svim ostalim troškovima finansiranja uključena već u cenu vozila koja će biti iskorišćena kao osnovica za obračun lizing naknade ), to je čisto dovodjenje u zabludu potrošača.
To je zabranjeno.
I to je posao za NBS – da lupi po rukama banke i lizing firme koje tako učetvuju u prevari potrošača.
Kao što je to i posao za tržišnu inspekciju ( i sud ) – u odnosu na uvoznika i dilere.
Jer, ako odeš na sajt bilo kog uvoznika, tamo kao deo sadržaja tog sajta imaš i ponudu neke lizing firme ( npr. Raiffeisen, Erste ... ) i piše „bez kamate“, a kada odeš na sajt tog istog Raiffeisena, Erstea, i pogledaš ponudu za taj isti iznos finansiranja, na isti period, sa istim učešćem, odjednom je kamata (recimo) 5% i trošak obrade zahteva 1%. Zašto? Jer su to uobičajeni tržišni uslovi i jer ne postoji kredit bez kamate nilizting bez kamate.
Da je to dozvoljena praksa, ta Toyota ( i ostali brendovi ) bi se kupcima i po celoj EU nudili i reklamirali „bez kamate“.
Ali, pošto je Srbija teška divljina i ova vlast, u Srbiji se sme sve.

[Leckov]

Stoji i jedna i druga argumentacija.

Recimo, cena Korole sedan u Srbiji je bolja nego u regionu, a pritom daju na tzv. beskamatni kredit. Kapiram da su se oni ugradili, ali ne verujem da su mogli mnogo. Meni nisu dali popust na keš.

[Dzoni_m]

@pedalaš
Ti ocgledno zelis da branis neki svoj stav koji na koji imas pravo, ali ne znaci da si u pravu.

Mislim da neke osnovne pojmove takodje brkas. Ako potpises ugovor sa AK za "kredit bez kamate" i tebi je kamata 0% u ugovoru, zasto su oni tebe doveli uz zabludu? To sto su oni izracunali koliko to njih kosta je njihov problem. Taj proizvod i onaj koji nude banke i lizing kuce na svom sajtu gde pise koja je kamata, nisu isti finansijski proizvodi. Sta je tu tesko razumeti? Neces rizik, onda placas tu finansijsku uslugu koju organizuje AK pod nazivom "bezkamatno finansiranje".

U cemu ti tu vidis problem?
Ti dodjes kod mene i kazes hocu da kupim tvoj proizvod. Ja ti kazem kosta 100 eur, 50 mi platis odmah, 50 za 6 meseci. To koliko ce to mene da kosta je MOJ problem. Ne tvoj. Ako ti se ne svidja, ti ces da platis 100 eur i nosis ili ces da odes kod Pere i zajmis 100 eur sa kamatom koji ti on odredi. U tom slucaju TI organizujes finasijske uslove. To sto mene moj proizvod kosta 30 eur i ja stavim 100 eur da bi mi se isplatilo da te cekam 6 meseci......jbg to je moj model. Ako platis kes ili tvojim finansiranjem, ja zaradim jos vise. Kraj price. Tu prevare nikakve nema, problem je sto ti hoces da odredjujes cenu po osnovu nacina placanja, a TO je bas zabranjeno

To ti je ona fora, karticom kosta toliko, kesom toliko. E to ne moze (ne bi trebalo da moze). Tako da AK rade u stvari kako treba. Ili uzmi nasu ponudu ili organizuj sam ili plati kesom. A cena ti je ista u sva tri slucaja tj ne zavisi od nacina placanja. I da opet ti ponavljam nimalo nepoznata praksa u EU. Ne samo za vozila. Amazon ti nudi za svaki iznos preko 200 ili 300 eur da platis na rate, bezkamatno.
I izgleda tebi ni koncept EU nije jasan. To je ekonomska zajednica, nije drzava, ergo ne mora Toyota da nudi uslove u Nemackoj i Poljskoj za kupovinu vozila da budu isti. I nisu cisto da se razumemo. Mora samo auto da bude isti

[Heinz]

Da li se sa AK potpisuje ugovor i njima plaća rata? Kako je to pravno rešeno, jer NBS kontroliše samo banke.

Sent from my SM-S918B using Tapatalk

[Dzoni_m]

Ne verujem da je potpisujes sa AK, potpisujes sa bankom koja finansira taj finansijski proizvod tj te uslove. To je kao sto meni pise Mazda Leasing, a u stvari je neka banka koja to radi, dobijes ugovor sa tom bankom, ali sve odradjuje AK.

[pedalaš]

@pedalaš
Ti ocgledno zelis da branis neki svoj stav koji na koji imas pravo, ali ne znaci da si u pravu.

Mislim da neke osnovne pojmove takodje brkas. Ako potpises ugovor sa AK za "kredit bez kamate" i tebi je kamata 0% u ugovoru, zasto su oni tebe doveli uz zabludu? To sto su oni izracunali koliko to njih kosta je njihov problem. Taj proizvod i onaj koji nude banke i lizing kuce na svom sajtu gde pise koja je kamata, nisu isti finansijski proizvodi. Sta je tu tesko razumeti? Neces rizik, onda placas tu finansijsku uslugu koju organizuje AK pod nazivom "bezkamatno finansiranje".

U cemu ti tu vidis problem?

Ne branim ja bilo kakav “svoj stav”, već znam propise i mogu da procenim da “informativne ponude” ( raznih banaka i lizing firmi ) koje su “okačene” na sajtovima raznih uvoznika nisu saglasne propisima.
Kao što znam da za takav kriminal lizing firmi i banaka NBS može veoma teško da povredi banke i lizing firme ( NBS ne može ništa uvoziku i dileru, ali, za te iste stvari može im Tržišna inspekcija pokretanjem postupka pred sudom ).
Imao sam to u praksi, da te finansijske institucije ( banke i lizing firme ) od strane NBS budu kažnjene baš zbog nejasnog i obmanjujućeg sadržaja informativnih ponuda za vozila, pri čemu ovde uvoznici, dileri, banke i lizing firme deluju zajedno, kao jedno udruženje u istom poslu – poslu prevare.
Jer, članom 6 stav 1 ZZKFU propisano je:
„Finansijske usluge moraju se oglašavati na jasan i razumljiv način, a oglašavanje ne može sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima korisnik koristi ove usluge.“
Odeljkom 1 Glave II ZZKFU, konkretno članom 15, definisan je okvir oglašavanja kao oblika informisanja u predugovornoj fazi, pri čemu su s tim u vezi propisane posebne dužnosti davaoca lizinga, uz referisanje da se pod pojmom oglašavanja smatra oglašavanje u smislu zakona kojim se uređuje oglašavanje.
Odredbom člana 2 stav 1 tačka 1 Zakona o oglašavanju determinisano je: “oglašavanje je predstavljanje u bilo kom obliku u vezi sa poslovanjem odnosno profesionalnom ili poslovnom delatnošću, radi podsticanja prodaje robe i usluga, prodaje nepokretnosti, kao i prenosa prava i obaveza;”
Dok je odredbom člana 62 Zakona o oglašavanju definisan pojam direktnog oglašavanja, kao oblika oglašavanja, što je učinila i NBS svojom posebnom odlukom.
Tačkom 3 Odluke o bližim uslovima oglašavanja finansijskih usluga predviđeno je: „Finansijske usluge moraju se oglašavati na način koji je jasan i razumljiv prosečnom korisniku, a oglašavanje ne može sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje prosečnom korisniku mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima se koriste ove usluge.“
Tačkom 5 pomenute Odluke NBS previđeno je: „Pod načelom istinitosti informacija koje sadrži oglasna poruka podrazumeva se da podaci sadržani u ovoj poruci moraju biti tačni i ažurni, kao i da ne mogu biti prikazani na način kojim se obmanjuje prosečan korisnik ili je verovatno da može biti obmanut, odnosno kojim se iskrivljuju činjenice. Suprotnim načelu iz stava 1. ove tačke smatra se naročito: – oglašavanje čiji je cilj da se na stav korisnika u vezi s finansijskom uslugom ili davaocem finansijskih usluga koji se njime promovišu utiče koristeći se dvosmislenošću, preterivanjem ili izostavljanjem informacija pri prezentovanju; – predstavljanje u oglasnoj poruci prava koja su korisniku garantovana zakonom kao posebne prednosti ili pogodnosti koju davalac finansijskih usluga nudi korisniku,;“, dok je tačkom 6 te Odluke propisano: „Pod načelom transparentnosti informacija koje sadrži oglasna poruka podrazumeva se da u ovoj poruci ne mogu biti izostavljene niti prikrivene one informacije koje su neophodne da bi se u svakom konkretnom slučaju mogla jasno proceniti svojstva finansijske usluge koja davalac finansijskih usluga ističe u toj poruci ...“
Pa kada jedna te ista lizing firma ili banka na svom sajtu reklamira isti proizvod ( neku lizing uslugu ili kredit ) pod jednim uslovima ( kamata npr. 5 - 6% ), a ta ista banka na sajtu uvoznika ( recimo Toyote ) reklamira da se kredit na isti iznos, uz isto učešće, isti period otplate, navodno nudi sa 0% kamate i 0% troškova obrade zahteva ... to je posao za NBS.
Pa da banke i lizing firme “objasne” NBS-u kako one to rade ( daće im NBS rok od 8 dana da se lepo izjasne u pisanoj formi ), kao i šta rade iza ledja korisnika finansijskih usluga ( koji to tokovi novca postoje iza ledja korisnika, a koji daju drugačiju ekonomsku sliku o ceni nekog dobra ), a što te banke i lizing firme nisu predočile tom svom korisniku finansijskih usluga ...
Znaš kako bi ih NBS ( Sektor za zaštitu korisnika finansijskih usluga ) opalila po nosu ... ( ako bude radila svoj posao ).

[Drushkan]

Zašto ih ne prijaviš tržišnoj?

[elMaestro]

Meni to ništa ne izgleda protivpravno. @pedalaš pa šta imaš da kažeš npr. za Kijinu politiku gde su im svi modeli na satro popustu zadnjih 15 godina, to što oni dignu cenu, pa razliku između dotadašnje (a i dalje aktuelne) I nove zamišljene cene reklamiraju kao popust je isto kao i ovo. Meni te varijante o beskamatnom kreditu imaju više dobrih nego loših strana, npr. svu brigu oko menjanja kamatnih stopa i sl. si pregrmeo time što si u startu platio veću cenu...a tu veću cenu je platio i keš kupac.

[pedalaš]

Zašto ih ne prijaviš tržišnoj?

Tržišna nije nadležna za banke i lizing firme ( a one su ovde ključne i bez njih je cela „beskamatna priča“ neizvediva ), već je tržišna nadležna samo za uvoznike i dilere. A da ove druge i prijaviš tržišnoj, čekaćeš bar jedno 5-6 meseci samo da ti potvrde da su zaprimili prijavu (pri čemu u tom postupku kao podnosilac prijave kasnije uopšte nemaš status stranke, ni bilo kakva procesna prava u tom postupku). A dok tržišna sprovede ispitni postupak, eto je možda i godina. I eto je već zastarelost (pokretanja prekršajnog postuka) ako tržišna bude smatrala da je to samo prekršaj iz Zakona o oglašavanju ( a ne npr. i iz Zakona o trgovini, koji zavisno od vrste prekršaja, može da ima zastarni rok za pokretanje od 2 ili 3 godine ). A to kada i dodje do Prekršajnog suda, kazne koje sudovi izriču su bukvalno smešne (u odnosu na dobit koja se ostvaruje tim kršenjima zakona), tako da se ta kršenja zakona veoma dobro isplate onima koji se sa time bave. Baš zato je trenutno na tržištu prava epidemija „beskamatnog finansiranja“.

[Dzoni_m]

Pa kada jedna te ista lizing firma ili banka na svom sajtu reklamira isti proizvod ( neku lizing uslugu ili kredit ) pod jednim uslovima ( kamata npr. 5 - 6% ), a ta ista banka na sajtu uvoznika ( recimo Toyote ) reklamira da se kredit na isti iznos, uz isto učešće, isti period otplate, navodno nudi sa 0% kamate i 0% troškova obrade zahteva ... to je posao za NBS.

Navodjenjem zakona ne znaci da su oni prekseni, vec si ih kopirao da izgleda ozbiljnije, pa ajd' da preskocimo to.

Da predjemo na sustinu, ovo sto sam quote-ovao. NIje posao za NBS. Ti ne razumes da su to dva razlicita finasijska proizvoda. Oba su transparentna, za jedan pise koliko je kamata i troskovi za drugi takodje pise koliki su (ne postoje tj 0%) jer su dva razlicita proizvoda. Ti bi hteo da vodis poslovnu politiku banaka i lizing kuca da ti odredjujes kako ce formirati proizvode i koliko ce oni proizvoda imati.

AK moze sa bankom da napravi specijalne uslove finansiranja. To su ti bankarski proizvodi o kojima pricamo. Vaze samo ako ides preko AK. Ako odes sam u banku, neces da ih dobijes, tj nece ti ih ni ponuditi jer nisu standardni bankarski proizvod. E sada ako odes u banku pa imas prijatelja ili dobrog savetnika, moze da ti se desi da dobijes bolje uslove i da prodjes jeftinije. Sta treba onda? I tada NBS da se mesa?

[pedalaš]

Pogledaj ti malo “Odluku o bližim uslovima oglašavanja finansijskih usluga” i tamo propisana opšta načela oglašavanja koja podržavaju pravo korisnika na informisanost ( tačke 5, 6 i 7 ).
Ta Odluka jasno propisuje da se termin "beskamatno finansiranje" može koristiti samo uz potpunu transparentnost svih troškova i naknada. Davalac finansijskog lizinga je u obavezi da, kroz reprezentativni primer u oglasnoj poruci, obavesti korisnika o svim troškovima koji padaju na njegov teret, uključujući i one koji su potencijalno uključeni u prodajnu cenu predmeta lizinga ( a u slučaju o kome pričamo, u cenu svakog Toyota vozila koje je navedeno na sajtu Toyota Srbija, uključen je i stvarni trošak tog finansiranja, kao naknada koju Toyota Srbija plaća Raiffeisen leasingu ).
Prikrivanje takvih troškova predstavlja kršenje kako specifičnih odredbi koje se odnose na finansijski lizing i upotrebu termina "beskamatni", tako i opšta načela istinitosti i transparentnosti oglašavanja.
Tako da prednje postupanje lizing firmi i banaka koje u svom reklamiranju ( pa i na sajtovima uvoznika ) nude “beskamatne kredite” i “beskamatni lizing”, a pri tome propuštaju da svim zainteresovanim licima u reklamama istovremeno jasno stave do znanja i da je u cenu vozila ( kao osnovicu za obračun lizing naknade ) uključen i trošak tog “beskamatnog” finansiranja, to jeste nadležnost NBS. Jer ona za to ima pravo i obavezu da kažnjava.
Nije, dakle, sporno to što kamatu kao trošak ( “beskamatnog” ) finansiranja za korisnika lizinga plaća treći ( Toyota Srbija ), ali, svaki potencijalni korisnik lizinga ( onaj kome je i namenjena reklama ) mora da je izričito informisan da je taj stvarni trošak finansiranja već uključen u cenu vozila ako izabere opciju ponudjenog lizinga sa 0,00% kamate.
Da ne bude zabune, nemam ništa lično protiv Toyote i/ili Raiffeisen leasinga. Niti ja procesno mogu da kod NBS podnesem pritužbu protiv Raiffeisen leasinga ( jer nisam njihov trenutni, ni bivši korisnik lizinga ).

[Dzoni_m]

Cekaj jel' AK varaju kupce tim beskamatnim kreditima ili nisu napisali oglas kako treba? Posto ti ides iz jedne krajnosti u drugu. To sto se nisu pridzavali pravila oglasavanja ne znaci da varaju kupce kako ti to pokusavas da predstavis.
Da te podsetim ovo je tvoje napisano odakle smo krenuli:

Čisti kriminal. Tako se to radi u Srbiji.
Hajde nadji npr za Toyotu u Sloveniji ili Hrvatskoj ( ili bilo gde u EU ) da nude i reklamiraju „beskamatne“ kredite ili „beskamanti“ lizing. Naravno da to neme,a jer to ne postoji i tamo ne smeju da varaju kupce.

Dakle niti je "kriminal" niti je "prevara". Propustili na napisu fusnotu ko je davalac kredita, i reprezentativni primer. Da je to jedini problem u zemlji Srbiji, rekao bih ti da si ih uhvatio u sa rukama u tegli, oglas im je pogresan. Ovako........ Sad navlacis tu neku pricu. Idi na bilo koji sajt Toyote u EU i nadji ko je banka koja finasira lizing, kredit i sl. Imas kalkulator mozda i to je sve. Ali lepo ti kaze da je to samo okvirna kalkulacija

Ponavljam, pokusao si da predstavis samo postojanje beskamatnog kredita kao prevaru. Sto apsolutno nije tacno. Pravila oglasavanja, ok, slazem se, nisu napisana kako treba. Ipak prevara, ne.